Koja stabla su najviše stradala i da li nam je to pouka: Zelenilo kaže da je vetar kidao čak i hrast

Veliko kestenje i jablan imaju nalomljenih grana (neodržavanje), ali stoje, osim jednog drveta.

Od onoga što sam ja sadio, tuje i smokva stoje (održavani savršeno, visine oko 2.5 m), smrča ode, breza ode, mali divlji jasmin stoji (ali je malen, možda 1.5 m).

Od onog što je sadio komšija iz ulaza, borići, bagremi i tuje stoje (sve savršeno održavano), breza ode.

A sadiće nam šta nas zapadne, sve se bojim da će kao neki stručnjaci da naprave analizu pa će to, kao da gledam...

@Pera

Kakve veze ima wifi s drvećem?

Iz nekoliko komentara vidim ono što se desilo i oko moje zgrade i što sam htela da napišem. Potpuno je izvaljeno iz korena nekoliko borova, jedan veoma veliki, a korenje je bilo plitko, kao neki veliki tanjir. Pre nekoliko godina se kod SPENS-a gotovo iz čistog mira, bez nekog velikog vetra izvalio takođe jedan bor.
Po mom mišljenju njih i ne treba saditi u gradu, izuzev u parkovima, u grupama. Previsoki su, krošnja nije razgranata, ne obezbeđuje neki hlad. Oko moje zgrade ima mnogo drveća različitih vrsta, ima i koprivića, neka su ostala netaknute, pa se može precizno utvrditi koje su vrste najpogodnije. Mislim da je kesten neopravdano zapostavljen u gradu, stablo je debelo, krošnja bogata, a cvet u proleće čaroban. Platani su lepo gradsko drve, lipe takođe, mislim da nisu stradale, a mnogo ih ima u mojoj ulici.

Samo su guste šume sigurne ali pošto je wifi važniji to se nikada neće posaditi. Ukinuti wifi i uvesti kabl svima. Internet ne mora svuda da se hvata jer se od njega ne živi.

U NS se niko ne brine o drveću, posadiš pa neka raste. Drveće se orezuje, formira se krošnja, vodi se računa o tome da li je drvo zdravo ili ne. U pojedinim delovima grada privlačili smo se ispod grana koje su se spustile do trotoara što je nedopustivo. Na žalost tog drveća više nema, a možda bi bilo tu da je neko vodio računa.

A ko ce da odrzava to drvece sto zelenilo zasadi? Jaoj ovde zivi sve sam neradnik, treba beton i po koje drvo…Toliko je sve zapusteno da treba da nas je sve sramota u kakvom prljavom gradu zivimo.

Nisam videla nijedan sruseni koprivic, a ni bagrem. U Sekspirovj ulici ima drvored koprivica i s druge strane ulice drvored Sibirskog bresta, nijedna grancica ne fali, kao i na Strandu, svi koprivici su celi, a topola srusenih svuda, cak i platana. Drvored bagrema na keju nije ostecen, kao i hrastovi na Bulevaru Evrope

i otseceno korenje uz biciklisticku stazu na futodkom putu

За већи део Новог Сада одговара само багрем. То се зна 200 година.

Ne postohmji redivna bega drveca u NS, niko ae time be bavi.Potrebno je redovno orezivati i odrzavati zelenilo u grafu, da bude zdravo .Slomile su se suve i bolesne grane kao i drvece sa plitkim , sirokim korenom koji nijw u nicanju usmerenu dubinu.Puno drveca je osteceno prilikom renoviranja parkinga, odsecene su povrsinske korenske grane da bi se iznivelisalo.zemljiste i jaci nalet vetra cupa i lomi takvo drvo pri samom korenu.Pogledajte slike drveca i sve ce biti jasno.I jos neadekvatan odabir drveca prilikom sadnje i peostoenog planiranja i eto stete na sve strane, grad nam je ostao golisav posle dve oluje.

Koliko sam mogao da vidim, svo ZIMZELENO drvece koje je nastradalo je iscupano iz korena, bez obzira koja vrsta zimzelenog drveca je u pitanju. Koren je izuzetno plitak i malog precnika.

Sto se tice listopadnog, Lipe su se drzale prilicno dobro, nisam video ni jedno jace osteceno stablo. Mladi bagrem koji je sadjen pre par godina, izdrzao je udare samo sa slomljenim granama.

Na potezu Petrovaradinskog dunavca je prava katastrofa: 90% drveca je prakticno PRESECENO u stablu na nekoj visini od 15tak metara, dok stabla koja su izdrzala prelom su nepovratno savijena u smeru duvanja vetra....

Tuja, Tuja, Topola, Bagrem, Platan! To je moj utisak!

Bio neki dan u NS,gledo propas',no vidim da je popadalo matoro (one topole oko faksova bile su sedamdesetih kad sam tu bio student,vek im je 30 g.) te neodržavano (mora se okresivati)

Stradanje drveca zavisi od korita vetra koje se stvori u odredjenom pravcu postavljene ulice.Naj jaci olujni vetrovi dolaze sa severo zapada,zapada i ulice u tim pravcima trebaju da budu zasadjene sa nizim stablima uz odrzavanje kao kod vocarstva: gustina grana treba da bude takva da manja ptica u begu moze da proleti kroz krosnju.Ulice poprecne na korito vetra mogu imati vece drvece koje ne sme da bude u gustom sistemu da ne napravi kapiju za vetar.Drvece u ulicama gde su visoke razmaknute zgrade takodje su u opasnosti jer se snaga vetra tad udvostrucuje,tu je poseban problem.

Palme su najootpornije na oluje, nije SicVe bez veze onomad sadio palme po Kalisu. A i klima i opsti ambijent sve vise podsecaju na neke pustinjske predele, a NS na H2H na Kajmanska ostrva npr. Elem, dok palme njjisu grane, lep idemo u zlatno doba...

Da, za bor i zimzeleno drvece mogu i ja reci da je stradalo u velikom broju. Verujem da su bile pune gnezda. Nadam se da ce ih zasadi vise na jesen.

Ovo je bila prilika za multidisciplinarni tim za modelovanje faktora koji su uticali na vetrolom i vetroizvalu 2000 stabala, uz saradnju građana koji su mogli sistematski pomoći u dokumentovanju. Minuciozna analiza ne samo navedenog u tekstu (ekspozicija…), već i položaj u odnosu na okolne objekte, simulacija vazdušnih kretanja na datim lokacijama u očekivanim scenarijima i dr. ponudila bi nam više od paušalnog „gotovo da nema vrste koja nije pretrpela štetu”. Simulacija i analiza podataka, prošireno sa podacima o izvaljenim banderama, načetim fasadama i odnešenim krovovima, bila bi prilika da kolektivno naučimo nešto, da sprečimo bar ono što se može sprečiti.

Najotpornijim su se pokazala stabla graba i koprivića, kao i duboko sađeno, uredno i redovno orezivano drveće.

Na udare onako olujnog vetra ni jedna vrsta nije otporna. Tamo gde je dostizao najvecu brzinu, lomio je i cupao sve. Posebno u uskim prolazima izmedju zgrada na Limanu. I pustite strucnjacima da odrede sta ce se gde saditi, to je ozbiljan i kompleksan posao, mnogo faktora utice na izbor vrste.
I sve pohvale radnicima Zelenila, brzo uklanjaju palo drvece i ciste sav taj krs koji je oluja napravila.

U mom mestu najviše je stradao bor i drugo zimzeleno drveće. Negde je sa korenom izvaljen iz zemlje, a negde polomljen na nekih 1.5m iznad zemlje. Vetar je čupao i stabla oraha. Lipe i breze su dobro podnele nevreme.

Na peskovitom i rastresitom tlu koren drveća ne ide mnogo u dubinu i šta god da posade na ovakvu orkansku oluju,koja ne protutnji u svim delovima istom brzinom biće štete.
U budućnosti će ovoga na žalost i te kako biti. ☹️

Jel more bukve da se se posade???

Bukve,grab i kesten i to da se uradi na gusto sadjenje na velikim povrsinama ..poput parkova..

Piramidalnim hrastovima ni uragan ne može ništa. Ugao Cara Dušana i Futoške.

"Sadnja odraslih sadnica" je premeštanje. Ja sam, nasuprot stava novog svetskog poretka, za povećanje broja stabala.
Inače i ja sam proučavao palo drveće. Najjači utisak ostavlja kontrast: veliko drvo - mali koren. Ono je neverovatno, ispade čudo da je uopšte stajalo i pre orkana. Korena kao da nije ni bilo.

Pogledajte po gradu, drveće neposredno pored zgrada, grane ulaze u terase, krošnje oštećuju fasade, cirkus. Ne orezuje se, ne održava, tu nema diskusije. Kad im se prijavi problem ignorišu ga. Ili nije ušlo u plan, ili ne orezuju u periodu vegetacije. Neodgovorno i bahato preduzeće.

Ne treba puno pameti i znanja da bi se primetilo da su neka stabla izvaljena zajedno sa korenom, a neka polomljena.
Pitah, pa mi poznavaoci materije kažu da, u principu:
- Sa korenom izvaljena su stabla koja imaju plitak, tanjirast površinski koren.
- Polomljena stabla su sa jakim, dubokim korenom.

Stradala su ona stabla koja su bila trula i prestarela....o tome treba racuna da vode strucnjaci iz gradskog zelenila....gledajte sad pa posadite breze ili neke alergene vrste pa napravite za par godina jos veci problem...povadite sva stara stabla i ne oplakujte ih, nego umesto njih posadite nove, uglavnom radite svoj posao a ne filozofiraje sa zalivanjem muskatli po saksijama u Narodnog fronta....

U Cara Dušana su skoro sve hrastovi. Nijedan nije pao. Pao je jedan brest ako se ne varam. Hrast sporo raste ali je otporan. Sa druge strane, brest brzo raste ali je krt i slabo otporan na vetar. Ni platani se nisu proslavili. Razmišljajte dugoročno bar jednom.

Jeste, pokidao je i hrast kod Rode , kod Detelinarske pijace.

Zašto je korenje toliko malo i plitko?

Duž F.puta oborena stabla koja nisu orezana,....platani su divni...ni veće krošnje ni većeg hlada.. a na jesen gomile lišća koje nema ko da skupi,...kažu upakujte u dzakove i iznesite na ulicu,hoću ako mi plate...nek dodju inžinjeri iz Zig-a da ga pokupe pošto su oni i odredili sadnju...strasno...

Pre 1-2 godine obnovljen je drvored pored biciklističke staze na Bulevaru oslobođenja. Nema tu nešto polomljeno, ali je dosta stabala nakrivljeno, trska je razvezana i drvene gredice koje treba da daju potporu drveću su iskrivljene. Sigurno nije najveći prioritet, ali bi valjalo to rešiti pre nego naiđe novo nevreme i posledice budu ozbiljnije.

Beton je najsigurniji zato urbanistički stručnjaci izbetoniraše sve i najmanje zelene površine u gradu.

Koliko sam ja primetio najmanje su stradala stabla koprivića, osim naravno onog zaštićenog u centru koji ima oko 135 god. Koprivić se pokazao kao vrlo lepo drvo estetski i odgovara mu urbana sredina i nije zahtevan za održavanje, ne podiže asfalt.....

U mom selu cetinari su se redom poizvrtali, i mladi i oni ogromni. Imaju plitko korenje. Breza je dobro prosla, nije ni mnogo granja pokidano.

Samo nemojte topole...

I drvo od titanijuma bi palo da raste iz kvadrata metar sa metar, posađeno u šut i pesak posle izgradnje parkinga/bici staze, korenja skraćenog jer je smetalo toplani/kablovskoj ili nekom sličnom. Jablan, grab, dud, sorte koje rastu oduvek ovde su potrebne gradu. Čak i nesrećni koprivić je dovoljno žilav.